UFUS AFA ZAŠTITA
Organizacija filmskih autora Srbije
UFUS AFA PROTECTION
Serbian Film Authors Organisation

   

Početna O nama   Pravni osnov   Dokumenti   Partneri   Obrasci   Članovi   Vesti   FAQ   Kontakt   English
     
 

  

NAJČEŠĆA PITANJA O ORGANIZACIJAMA KOJE POSTAVLJAJU AUTORI I NOSIOCI PRAVA

(ljubaznošću i uz saglasnost preneto sa sajta Zavoda za intelektualnu svojinu)

  

  

Šta su organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava?

To su udruženja autora i nosilaca autorskog i srodnih prava koja na osnovu zakona i dozvole Zavoda za intelektualnu svojinu kolektivno ostvaruju njihova imovinska prava.

 

Zašto su organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava potrebne autorima i nosicima srodnih prava?

Zato što bez njih autori i nosioci srodnih prava ne bi mogli da ostvaruju svoja Ustavom i zakonom garantovana prava. Na primer, pravo je autora kompozicije da dobije naknadu za korišćenje (emitovanje, reemitovanje, javno saopšavanje, javno izvođenje itd) svoje kompozicije. Autor ne može faktički da zna koja radio stanica, u kom trenutku, u Srbiji ili bilo gde u svetu, koristi njegovu kompoziciju . Iz tog razloga, autor organizaciji ustupa svoja imovinska prava i daje joj ovlašćenje da ga zastupa pred korisnicima(emiterima, kablovskim operaterima, ugostiteljima, trgovcima, i tako dalje).

 

Organizacija zaključuje ugovor sa korisnicima na osnovu kojeg oni stiču pravo da koriste tu kompoziciju (emituju, reemituju, javno saopštavaju itd), i s druge strane, obavezu da za to plate naknadu autoru. Korisnici naknadu isplaćuju organizaciji, a organizacija je posle, na osnovu plana raspodele, isplaćuje autoru.

 

Koga sve zastupaju organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava?

Organizacije zastupaju autore (pisce, kompozitore, fotografe, režisere itd), nosioce autorskog prava (izdavače knjiga, muzičkih izdanja i tako dalje), nosioce srodnih prava (interpretatore, proizvođače fonograma, proizvođače videograma itd), naslednike autora. Kod reprografskih organizacija često se dešava da njihovo članstvo čine udruženja autora, a ne autori kao fizička lica.

 

Kako da postanem član organizacije?

Na osnovu ugovora o zastupanju koji se zaključuje sa organizacijom (član 153. Zakona). Tim ugovorom na isključiv način ustupate svoja imovinska prava organizaciji i istovremeno je ovlašćujete da zastupa vaše interese pred korisnicima vaših autorskih dela, interpretacija, fonograma i tako dalje. Na primer, kompozitor ugovorom ustupa organizaciji svoja imovinska prava i ovlašćuje ga da ga zastupa pred korisnicima (emiterima, kablovskim operaterima, ugostiteljima, trgovcima, prevoznicima i tako dalje).

 

Da li organizacija brine o svim mojim pravima?

Ako ste autor, organizacija ne zastupa vaša moralna, već samo vaša imovinska prava. Koja imovinska prava organizacija kolektivno ostvaruje utvrđeno je u dozvoli koju je dobila od Zavoda za intelektualnu svojinu. Ona takođe moraju da budu navedena i u njenom statutu.

 

Može li organizacija da odbije moje članstvo?

Može, mada se to izuzetno retko dešava i samo pod uslovom da bi nečije članstvo bilo u suprotnosti sa zakonom, opštim aktima organizacije ili dobrom poslovnom praksom u ovoj oblasti.

 

Organizacija mora da propiše uslove za svoje članstvo i to u svom statutu; ti uslovi moraju da budu jasni i transparentni i ne smeju da budu diskriminatorni. Na primer, uslov po kojem će jedno lice moći da postane član organizacije samo ako skupština oceni da je njegova umetnost dovoljno kvalitetna, ili ako ima dobru reputaciju u Srbiji i inostranstvu, je suprotan dobroj poslovnoj praksi. Svaki nosilac prava, bio on vrhunski umetnik ili početnik, ima Zakonom i Ustavom zagarantovana prava koja mu niko ne može uskratiti. U slučaju da nekome članstvo bude uskraćeno, organizacija, u skladu sa dobrom praksom u ovoj oblasti, mora da da obrazloženje za takvu odluku.

 

Takođe, organizacija ne može da odbije nečije članstvo zato što autor stvara umetnost koja nije komercijalna i ne donosi zaradu. U tom pogledu, Evropska komisija je 1981. godine donela odluku koja se tiče usklađenosti člana 86 EEC Ugovora sa Statutom GEMA-e (IV/29.971-GEMA statutes) OJ L 094, p12. koja glasi:

“Organizacija ne može da odbije članstvo zato što autor ili izdavač ne ostvaruju profit. Međutim, organizacija može da ograniči učešće takvih lica u organima upravljanja u organizaciji”.

 

Da li moram da postanem član da bi organizacije ostvarivala moja prva?

Ne morate, mada članstvo u organizaciji svakako ima svoje prednosti. Organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava dužna je, na osnovu člana 180. Stav 1. Zakona, da zastupa i one autore i nosioce srodnih prava, kako strane, tako i domaće, koji nisu njeni članovi.

 

Na osnovu čega organizacije ostvaruje prava autora i nosilaca autorskog i srodnih prava iz drugih zemalja?

Na osnovu zakonske pretpostavke iz člana 180. stav 1. Zakona i bilateralnih ugovora sa stranim srodnim organizacijama. Tako, naše organizacije imaju brojne bilatralne ugovore sa inostranim organizacijama iz Hrvatske, Velike Britanije, Slovenije i tako dalje. Na primer, organizacija iz Srbije zaključi ugovor sa srodnom organizacijom iz Hrvatske. Na osnovu takvog ugovora, naša organizacija ostvaruje imovinska prava hrvatskih autora u Srbiji, a Hrvatska organizacija ostvaruje prava srpskih autora u Hrvatskoj (Član 186. stav 1. Zakona).

 

Temeljni princip takvih ugovora je princip “ravnopravnog tretmana”.Na osnovu ovog principa svaka ugovorna strana je obavezna da na teritoriji svog poslovanja ostvaruje imovinskopravna ovlašćenja komitenata druge strane, na isti način i u istom obimu kao što to čini i za svoje komitente.

 

Mogu li da postanem član organizacije u Srbiji ako imam strano državljanstvo?

Nema zakonskih prepreka za to. Takva praksa nije međutim česta u Evropi. U organizacijama kao što su PRS for Music, SACEM, SIAE direktno članstvo stranaca kreće se od 7-10%.

 

Ja ne želim da me organizacija zastupa. Da li mogu da se isključim iz sistema kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava?

Ako ste autor (kompozitor, fotograf, pisac i tako dalje) možete, na zakonom propisan način. Ako ste nosilac srodnih prava (interpretator, proizvođač fonograma, proizvođač videograma i tako dalje) onda ne možete, jer zakon propisuje da je u vašem slučaju kolektivno ostvarivanje prava obavezno.

 

Na koji način se kao autor isključujem iz sistema kolektivne zaštite?

Obaveštenjem u pismenoj formi koje šaljete organizaciji.

Iako je za isključivanje iz sistema kolektivne zaštite dovoljna pisana izjava nosioca prava, da bi se takvo isključivanje u praksi zaista sprovelo, u jednom trenutku se mora identifikovati i repertoar autora ili nosioca prava koji se iz kolektivne zaštite isključio. Celishodno je da autor to uradi prilikom slanja dopisa kojim se isključuje iz sistema kolektivne zaštite, gde bi jasno naveo koja dela čine njegov repertoar. Drugim rečima, isključivanje iz sistema kolektivne zaštite, da bi zaista proizvodilo pravna dejstva, mora da sadrži dve vrste podataka: podatke o nosiocu prava i podatke o njegovim autorskim delima (katalogu njegovih dela).

 

Da li je moguće delimično isključenje iz sistema kolektivne zaštite?

Drugim rečima, može li neko da se isključi iz sistema kolektivne zaštite samo za deo svojih prava, dok bi drugi deo tih prava nastavio da obavlja na kolektivan način? Takođe, može li se isključiti iz sistema kolektivne zaštite za deo svojih predmeta zaštite (autorskih dela ili predmeta srodnih prava)?

 

Delimično isključenje iz sistema kolektivne zaštite u pogledu prava koja autoru zakon priznaje nije pravno moguće. Na primer, član organizacije OFPS ne može da se isključi iz sistema kolektivne zaštite tako što će tražiti da ga njegova organizacija zastupa u pogledu prava na naknadu za javno saopštavanje fonograma, dok bi on sam, na individualan način, vršio svoje pravo na naknadu za emitovanje svojih fonograma.

 

To se takođe odnosi i na predmete zaštite.

Organizacija ostvaruje prava za sva autorska dela ili predmete zaštite određenog nosioca prava. Odredbom člana 153. st. 1. Zakona propisano je da autor ili nosilac srodnog prava, kada ustupa organizaciji prava na ostvarivanje, odnosno daje nalog da organizacija naplati naknadu od korisnika, to čini za sva svoja dela, odnosno za sve svoje predmete zaštite. To znači da Zakon zabranjuje da nosilac prava svoja prava jednim delom ostvaruje individualno, a drugim delom kolektivno.

 

Može li organizacija svojim članovima da nameće obaveze?

Može, ali samo one koje su propisane zakonom i njenim opštim aktima. Takođe, organizacija ne sme svojim članovima da nameće bilo kakve obaveze koje nisu neophodne za zaštitu njihovih prava i interesa ili za efikasno ostvarivanje njihovih prava. Na primer, organizacija može da zahteva od svojih članova da joj prijave svoja dela jer bez prijave dela organizacija ne može da administrira njihova prava na tim delima.

 

Da li je kolektivno ostvarivanje autorskog ili srodnih prava obavezno?

Samo u tačno određenim slučajevima koje Zakon predviđa, i to:

  • pravo na naknadu od kablovskog reemitovanja (član 29. stav. 2. Zakona);

  • pravo na posebnu naknadu autora (član 39);

  • pravo na naknadu od davanja dela na poslugu (član 40. Zakona);

  • pravo na naknadu za korišćenje fonograma i interpretacija (član 117. i 127);

  • pravo na posebnu naknadu za izdavače štampanih izdanja (član 142. stav 2. Zakona);

  • pravo na posebnu naknadu za interpretatore i proizvođače fonograma (član 146).

U svim drugim slučajevima, autori i nosioci srodnih prava mogu da ostvaruju svoja prava i individualno.

 

Zašto postoji samo jedna organizacija kojoj mogu da poverim svoja prava? Zašto organizacije imaju monopol

Članom 157. Zakona predviđeno je da “samo jedna organizacija može dobiti dozvolu za kolektivno ostvarivanje autorskog, odnosno srodnih prava za istu vrstu prava na istoj vrsti dela, odnosno predmeta srodnog prava”.

 

Dakle, zakonska je obaveza organizacije da u obavljanju svojih poslova bude specijalizovana za ostvarivanje određenih vrsta prava, povodom određenih predmeta zaštite. Citirana odredba je suštinski važna za razumevanje “monopola” koji je organizaciji priznat zakonom.

 

Zakonsko rešenje prema kome se organizacijama garantuje monopolski položaj na tržištu dominira u savremenom svetu. Obrnut slučaj, gde u okviru jedne specijalizacije rade dve ili više organizacija, predstavlja izuzetak. Dosadašnja iskustva u ovoj oblasti potvrđuju da prednosti sistema kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava najviše dolaze do izražaja u uslovima gde u okviru jedne specijalizacije postoji samo jedna organizacija. U takvom sistemu odnos između nosilaca prava i korisnika postaje pregledniji, jednostavniji, racionalniji i pravno sigurniji. Primera radi, korisnicima autorskih dela i predmeta srodnih prava, odnosno njihovim reprezentativnim udruženjima, mnogo je jednostavnije i jeftinije da pregovaraju sa jednom organizacijom povodom određene vrste autorskih dela, nego sa pet različitih organizacija od kojih svaka može da ima svoje uslove poslovanja, svoja pravila postupanja, svoje tarife, i tako dalje. Takav stav podržava i Svetska organziacija za intelektualnu svojinu (WIPO):

“Po pravilu, u svakoj zemlji treba da postoji samo jedna organizacija za istu vrstu imovinsko-pravnih ovlašćenja. Postojanje dve ili više organizacija u istoj oblasti može umanjiti ili čak eliminisati prednosti kolektivnog ostvarivanja”.

 

Isto stanovište deli i CISAC koji je u svojoj rezoluciji iz 1993. godine pod nazivom “Organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava Centralne i Istočne Evrope”, naveo da bi “više organizacija u okviru iste specijalizacije bilo izvor konfuzije i slabljenja stvarne zaštite autora (....)”.